Predlozi mera podrške IKT sektoru

Polazeći od uverenja da je sektor informacionih i komunikacionih tehnologija (IKT) najzdraviji deo srpske ekonomije, koji beleži dvocifreni procenat rasta u godinama pre krize i nastavak rasta tokom krize, što ilustruje  potencijal za dalji razvoj, uzimajući u obzir rastuće potrebe za IKT proizvodima i uslugama u regionu i svetu i činjenicu da njihov izvoz pruža šansu za značajno ublažavanje efekata ekonomske krize na našu privredu, sagledavajući ogromne mogućnosti zapošljavanja u domaćem sektoru IKT, imajući u vidu već dokazanu povezanost kao i uticaj ulaganja u IKT na posledični napredak ostalih privrednih sektora,

Predlažemo HITNO UVOĐENJE MERA DRŽAVNE PODRŠKE U SEKTORU INFORMACIONIH I KOMUNIKACIONIH TEHNOLOGIJA.

Napominjemo da ove tehnologije ne treba posmatrati kao jedini lek za ekonomsku situaciju, iako njihova primena i unapređenje daje veoma značajne efekte. Svetski ekonomski forum definiše konkurentnost kao zbir  faktora, smernica i institucija koje određuju nivo produktivnosti jedne  zemlje, pa samim tim određuju i nivo prosperiteta koji će biti u narednih 3-5 godina. Za 10 godina tehnološkog napretka i investiranja u IKT smatra se da je IKT povećao produktivnost EU zemalja za 50%.

4 osnovna principa na osnovu kojih IKT podstiču industrijski razvoj su:

• IKT omogućavaju veću efikasnost u svakom segmentu poslovanja
• IKT podstiču primenu inovacija i skraćuju vreme razvoja novih proizvoda
• IKT omogućavaju bolje uslove na tržištima kroz brži pristup informacijama
• IKT su globalne tehnologije – povezane sa procesom globalizacije

Kao zemlja sa posrnulom ekonomijom, Srbija mora da identifikuje oblasti u kojima ima uspeha i gde postoji potencijal za ekspanziju takvih rezultata. Sektor IKT to definitvno jeste.

Vojvođanski IKT klaster već pune dve godine, zajedno sa mnogim partnerima, zagovara stav da Srbija treba da iskoristi šansu. Prvo, tako što će postaviti sektor IKT u centar strategije za privredni oporavak, a zatim i sistematskim radom po sledećim tačkama:

1.    Uvođenje politike nultog oporezivanja na plate zaposlenih koji rade na razvoju softvera
Argumentacija:
a.    sprečavanje odliva mozgova
b.    podsticaj razvoju i izvozu prvenstveno IKT proizvoda, ali i usluga
Efekti:
c.    stabilnije tržište rada
d.    rast stranih ulaganja
e.    veći profit = rast investicionog budžeta
f.    repatrijacija stručnjaka
g.    smanjenje sive zone

2.    Hitne intervencije u obrazovnom sistemu: osavremenjavanje nastavnih planova i programa, uvođenje informatičkih predmeta u sve nivoe obrazovanja, povećanje kvota za IKT studije
Argumentacija:
a.    Obrazovanje treba da prati potrebe privrede
b.    Značajan nedostatak IKT kadrova
Efekti:
c.    Smanjenje nezaposlenosti
d.    Povećanje standarda
e.    Rast stranih ulaganja

3.    Popularizacija primene IKT rešenja i usluga u svim oblastima života i rada
Argumentacija:
a.    Informatička pismenost = pismenost
b.    Bez veće primene IKT u ostalim sektorima, nema povećanja konkurentnosti
Efekti:
c.    Povećanje informatičke pismenosti
d.    Smanjenje nezaposlenosti
e.    Jačanje domaćeg IT tržišta
f.    Jačanje konkurentnosti privrede

4.    PDV i poreska politika uopšte koja podstiče nabavku opreme i softvera, subvencije za njihovu nabavku
Argumentacija:
a.    Hardver i softver su osnova i preduslov, moraju biti pristupačniji
Efekti:
b.    Povećanje informatičke pismenosti
c.    Jačanje konkurentnosti privrede

5.    Definisanje uvoznih i izvoznih procedura za softverske proizvode, kao i konvergencija drugih industrija sa informatičkom
Argumentacija:
a.    Zastareli propisi su smetnja u poslovanju
Efekti:
b.    Jasnija prava i obaveze u spoljnotrgovinskom prometu IKT roba i usluga
c.    Jačanje domaćeg IT tržišta

Za svaku od ovih mera je moguće dostaviti detaljniju argumentaciju.