Nećemo podršku za IT sektor!

Uprkos seriji pozitivnih reakcija ovde i drugde, sad mi tek svanjava da smo pogrešno nazvali ceo poduhvat. Da smo malo razmislili, spasili bismo se kritika na temu „šta ima država da pomaže IT, samo neka ništa ne diraju, to je ionako uspešan sektor“ i slično.

Celu ovu inicijativu smo možda trebali da nazovemo MERE DRŽAVNE SAMOPOMOĆI, jer istina je da IT sektoru, koji i inače beleži rast i uspehe, ne treba neka posebna pomoć, kao i da će dalji razvoj ovog sektora imati blagotvoran efekat na državu, i to na razne načine.

Srbija je mala zemlja. Naša ekonomija vam je kao lavorče vode; kad negde zatutnji, ovde se sve uzburka, lako se i prospe… Efekti naše ekonomije su bukvalno kap u okeanu. Nismo nikakav ni geo ni politički ni ekonomski niti bilo kakav drugi faktor na koji bilo ko ozbiljno obraća pažnju. Ponekad budemo više ili manje važna poluga u tuđim rukama, ali to je neka druga tema.

Pošto smo tako mali (iako smo ’n-put’ ratovali) moramo osmotriti okolinu, bližu i dalju, pa naći svoje mesto pod suncem, sačiniti strategiju i raditi pametno. A pameti bogami imamo. Kompletan podsektor IT-ja koji podrazumeva proizvodnju softvera i usluge razvoja softvera je zdrav deo naše ekonomije. Ove firme pokazuju kako se može biti uspešan na globalnom tržištu: izvozom pameti.

Taj izvoz pameti u ovom kontekstu je: pakovanje specifičnog znanja iz nekog sektora u softverski proizvod visokog kvaliteta za kojim postoji tražnja na tržištu. Jeste, govorim o razvoju sopstvenih softverskih rešenja. Naravno, i outsourcing model ima pozitivne efekte, ali o razlikama i prednostima ovih modela sam pisao ovde, pa da se ne ponavljam.

Svetska ekonomija je sve više zavisna od informacionih tehnologija koje ulaze u sve pore života i rada. Samim tim, potrebe za novim IT rešenjima i uslugama su u stalnom porastu. To je sjajna poslovna prilika i tržišni izazov koji će doneti i donose veliku dobit za sve koji su spremni na njega da odgovore!

Ako se kao država orijentišemo na to da imamo stotine i hiljade malih IT firmi koje će pratiti postojeće uzore, ako budemo negovali startap kulturu i podsticali inovativnost mladih i pomagali im da svoje ideje pretoče u preduzeća ovog tipa – onda imamo šansu da veliki broj takvih preduzeća značajno uveća prihode ne samo za sebe, već i za državu – kroz poreze koje će plaćati, ali i ostale dokazano pozitivne efekte na ostale privredne sektore.

Najbogatije zemlje sveta su one koje imaju neki resurs na kojem zasnivaju to bogatstvo. Negde je to nafta i gas, kao na Bliskom Istoku ili u Norveškoj, drugde su to druga prirodna bogatstva, kao na primer u Južnoafričkoj Republici, a negde su to – ljudi. Tu mi kao primer uvek padaju na um Švabe (one prave koji sebe baš tako nazivaju, iz Štutgarta i Baden Virtenberga) koji su bez ikakvih prirodnih resursa napravili ekonomsko čudo, ali i Finci recimo. Nije da nemamo prirodnih resursa, ali nekako nam ne ide njihovo unovčavanje (pri čemu ne mislim na rasprodaju istih, daleko bilo). Srbija u talentima i pametnim ljudima ne oskudeva, barem tako izgleda kad se pogleda iz ovog našeg IT okruženja. Potencijala za rast svakako ima. Da li vredi pokušati tu šansu iskoristiti?

Ono što nedostaje ovom programu jesu mere koje će podstaći razvoj domaćeg IT tržišta. Nedopustivo je da budemo toliko uspešni na stranim tržištima, prodajući svetski priznata rešenja, a da se ta rešenja ne koriste u Srbiji. Apsolutni je imperativ da se, paralelno sa podrškom izvozu softvera, podrži i jačanje domaće tražnje, prvenstveno kroz edukaciju domaće poslovne zajednice.

Image courtesy of jscreationzs at FreeDigitalPhotos.net