NSZ odustaje od Programa IT prekvalifikacija
Za početak, da probamo da demistifikujemo „IT prekvalifikacije“. Često nailazim na komentare u kojima se ovakvi programi nipodaštavaju uz argumente da ne može da se iškoluje hirurg za šest meseci, pa onda ne može ni softverski inženjer.
Slažem se! Nikakve obuke, prekvalifikacije, kursevi i slično, ne mogu da zamene višegodišnje studiranje u datoj oblasti i inženjerski dril koji se dobije na (kvalitetnom) fakultetu. Ovakva obuka može samo da odškrine vrata IT sveta i uvede u IT kompanije na juniorske pozicije osobe koje
- imaju sklonost ka IT-ju,
- visoko su motivisane,
- znaju da uče,
- imaju vremena (minimalno 20 sati samostalnog učenja nedeljno) i spremne su da to vreme posvete učenju,
- spremne su da nastave da uče još dugi niz godina nakon prve obuke.
Vojvođanski IKT klaster je 2013. godine pokrenuo IKT Klaster Akademiju sa namerom da proverimo da li je moguće za šest do osam meseci intenzivne obuke „napraviti“ IT juniora. Uz finansijsku pomoć USAID-a i u konsultacijama sa kompanijama smo osmislili program kroz koji je prošlo 45 osoba. Rezultati su bili više nego dobri: 30 polaznika je uspelo da se zaposli u roku od godinu dana nakon obuke. Manji broj je posao dobio odmah, a ostali su primljeni na prakse nakon kojih je usledilo zapošljavanje – što je uspešnost od skoro 70%!
Mnogo smo naučili iz tog prvog projekta, a nastavili smo da učimo sa svakim sledećim. Kada je Vlada RS odlučila da se uključi, odmah smo podržali inicijativu i stavili svoje iskustvo na raspolaganje.
Da bi prekvalifikacije dale dobre rezultate, moraju biti zadovoljeni uslovi u nekoliko oblasti:
- Kvalitetna selekcija kandidata.
- Kvalitetan program obuke.
- Kvalitetni predavači.
- Saradnja izvođača obuka sa kompanijama.
- Dobra koordinacija.
Dobra selekcija je od ključne važnosti za uspeh programa. Činjenica je da nemamo svi predispozicije za svaku vrstu posla. Verovatno je moguće sve naučiti, ali ako imate sklonost za neku delatnost, ako vam se baš to dopada, sigurno je da ćete lakše steći znanja i veštine koji su za nju potrebni – bez obzira da li je to zavarivanje, hotelijerstvo, vodovodne instalacije, hirurgija, programiranje…
Odabrati među kandidatima one koji će uspešno završiti obuku za IT prekvalifikacije i biti poželjni članovi tima u nekoj IT kompaniji je ozbiljan i težak zadatak. IT kompanije imaju svoje sisteme testiranja i odabira, koji uključuju mnogo više od znanja kandidata. Ponekad je od znanja koje poseduje kandidat važnije da se njegov psihološki profil može uklopiti u postojeći tim. Meri se i motivisanost, koliko kandidat „grize“, zatim da li je spreman da uči, da li je timski igrač. Komunikativnost može biti važna za neke uloge u timu, ali za neke je na drugom ili trećem mestu. Imajući sve to u vidu, naš proces selekcije se odvija u dve faze. U prvoj proveravamo postojeće znanje i sklonosti kroz pisane testove iz logike i osnova informatike, kao i osnovno znanje iz engleskog jezika. Nakon toga, pravimo užu listu kandidata koji dolaze na intervju, a tamo pokušavamo da vidimo koliko su motivisani, da li su timski igrači i kako komuniciraju. Svi testovi, usmeni i pismeni, su ponderisani i nose različitu težinu. Rezultat ovakvog odabira su kandidati za koje smatramo da imaju veliku šansu da budu uspešni.
Realnost je da nije moguće (ili mi još nismo dosegli taj nivo) sve videti u testovima i intervjuima, pa uvek imamo i onih koji na kraju ne mogu da odgovore na izazove programa obuke.
Kvalitetan program obuke mora da obuhvati sve ono što polaznici moraju da savladaju da bi mogli da dobiju sertifikat. Na primer, za naše programe Java Junior i .NET Junior, programi sadrže pet oblasti: proceduralno programiranje, objektno-orijentisano programiranje, baze podataka, back-end, front-end. Naš koncept cilja da obezbedi dovoljan nivo znanja i veština koji će uspešnom polazniku omogućiti da se snađe u realnom okruženju i osnovu za dalje učenje i usmeravanje kroz praksu ili na radnom mestu.
Dobar program mora da ima jasno definisane ishode obuke, opis veština i znanja kojima će polaznici ovladati.
Kvalitetni predavači u oblasti IT-ja su sve ređi. Sve je više predavača koji nalaze bolje plaćena mesta u kompanijama i jednostavno im se ne isplati da se bave obrazovanjem. Za sve koji žele da se bave organizacijom ovakvih programa to je veliki izazov. Ista je situacija i na računarskim smerovima na fakultetima i ovo pitanje što pre mora sistemski da se rešava.
Vojvođanski IKT klaster od osnivanja među svojim članicama i osnivačima ima najbolje fakultete sa Univerziteta u Novom Sadu, a saradnju sa njima smo proširili i na programe prekvalifikacija, pa (za sada) možemo da računamo na predavače koji bez sumnje spadaju među najbolje u svom poslu. Iako su neki od njih prešli da rade u IT kompanije, uspeli smo da ih zadržimo na našim kursevima.
Saradnja izvođača obuka sa kompanijama je važna kako zbog učešća kompanija u pravljenju programa obuke, tako i zbog izvođenja praksi i, naravno, kasnijeg zapošljavanja polaznika. Iz sopstvenog primera možemo potvrditi da je bliskost sa realnim sektorom veoma važna za uspeh programa obuke. Naši polaznici tokom obuke imaju priliku da idu u posete kompanijama i upoznaju se iz prve ruke sa njihovim radom. Kompanije, sa druge strane, rado učestvuju u procesu obuke potencijalnih zaposlenih kroz učešće u oblikovanju gradiva i organizovanje praksi za polaznike koje odaberu.
U krajnjoj liniji, naš inicijalni motiv za organizovanje IT obuka jeste obezbeđenje novih, pa makar i juniorskih, kadrova kojih na tržištu rada nema.
Dobra koordinacija podrazumeva da organizator obuke bude u stalnom kontaktu sa predavačima, polaznicima i kompanijama. Naše iskustvo pokazuje da u tom trouglu moraju da se stvaraju i održavaju čvrste veze i komunikacija. Ako se ta komunikacija dobro vodi, polaznici neće imati osećaj da su prepušteni sami sebi, predavači će imati podršku da budu fleksibilni i da menjaju stvari u hodu, a kompanije će znati da su uključene u ceo proces. Ovo je posao sa punim radnim vremenom, tokom celog trajanja projekta i, ako ste mu posvećeni, mnogi problemi će biti eliminisani.
***
Manjkavosti u bilo kojoj od navedenih oblasti direktno smanjuju procenat uspešnosti.
Sve što je gore navedeno najneposrednije zavisi najviše od organizatora obuke. U državnom programu IT prekvalifikacija izuzetak je donekle odabir kandidata, jer je država odlučila da radi prvi krug selekcije i da samo oni koji prođu taj prvi krug mogu da se prijave kod organizatora obuke. Mislim da je ovo pogrešno i da organizatori obuke treba da imaju u potpunosti kontrolu nad selekcijom polaznika, jer je njima u direktnom interesu da prime najbolje kandidate. Sa druge strane, potrebno je posao prekvalifikacije poveriti organizacijama koje imaju dokazane kapacitete za ovakav posao. To ne moraju po pravilu da budu niti obrazovne institucije (državne ili privatne), niti kompanije, niti klasteri ili bilo koja druga vrsta organizacije. Proces selekcije organizatora obuke treba na vrh da izdvoji organizacije koje zadovoljavaju gore navedenih pet uslova.
Tu je i deo odgovora zašto je Nacionalna služba za zapošljavanje obustavila program prekvalifikacija – uslovi nisu postavljani tako da izdvoje najbolje, nego verovatno organizatore sa najnižom ekonomskom cenom. S druge strane, to je verovatno i dovelo do niskog procenta uspešnosti (mada bi trebalo izračunati koliko je uspešnost od 17% loša ili dobra, da ne pominjem da je potrebno više vremena da se vidi da li će taj procenat rasti). U svakom slučaju, nikako ne stoji da na tržištu radne snage nema potrebe za IT juniorima.
Da zaključim, umesto što donosi ovakve odluke na osnovu (ne)zadovoljavajućih rezultata programa, NSZ bi morala prvo da uradi analizu procesa za koji je bila nadležna, proveri da li je proces bio postavljen tako da do ovakvih rezultata dovede – pa da u skladu sa rezultatima te analize donese odluku. A možda i da prepozna da NSZ, kao organizacija koja mora da postupa po pravilima javnih nabavki, nije baš najsrećnije odabrana za ovaj posao.
Za razliku od konkursa koji je raspisivala NSZ, konkursi za IT prekvalifikacije koje raspisuje UNDP u Srbiji su odlično napisani i postavljeni tako da povećavaju šanse za dobar rezultat. Na Vladi RS je da sabere dosadašnje rezultate Programa, izvuče pouke i uzme u obzir u planiranju narednih ciklusa. Obavezno treba razmotriti i podršku inicijativama za dugoročnije ciljane IT obuke, koje bi stvarale još kvalitetnije IT kadrove.
Milan Šolaja, direktor
Vojvođanski IKT klaster
Edit:
Tek treba da vidimo rezultate obuka u organizaciji NSZ, jer pomenutih 17% je rezultat do sada obavljenih obuka u organizaciji UNDP – pa je pretpostavka da je razlog odustajanja nizak procenat uspešnosti NSZ obuka pogrešan. Ipak ostaje činjenica da je odluka doneta bez prave analize prethodnih rezultata – barem tako sledi iz teksta Odluke, kao i dilema da li je do sada ostvareni procenat dobar ili ne. Treba uzeti u obzir i to da će taj procenat verovatno još rasti, jer neke od obuka još traju ili su tek završene.
Moja bojazan da NSZ nije najbolja adresa za organizovanje ovakvih programa ostaje, zbog prirode postupka javnih nabavki koji favorizuje nižu cenu, ali i preterano komplikovane i birokratizovane procedure koje ovaj postupak prate.
Poštovani gospodine Šolaja, statistika od 17 % se odnosi na obuku u kojoj je učestvovala Vaša škola, takodje undp ima drugačije podatke o zaposlenosti polaznika koji su kod Vas završili obuku. https://itobuke.rs/statistika-o-zaposljavanju-polaznika/
Unepred hvala na objavi komentara.
Pozdrav Bodine,
U pravu ste po pitanju toga na šta se odnosi tih 17%, ubacio sam edit na kraj teksta. Što se tiče našeg doprinosa tom procentu, on je iznad proseka (24%).
I dalje mislim da NSZ nije dobro rešenje za finansiranje ovakvih programa. Nadam se da će me rezultati demantovati.
Hvala za komentare i korekcije!
Poštovani gospodine Milane Šolaja, statistike Vam se ne poklapaju sa statistikama UNDP-a, https://itobuke.rs/statistika-o-zaposljavanju-polaznika/
takodje NSZ se oslanjala na ove statistike tj od obuke u kojoj ste ucestovali. Kod NSZ-a jos uvek traje prva obuka do aprila 2019 godine, i prve statistike se mogu ocekivati tek krajem 2019 godine po zavrsetku praksi. Preporucujem Vam da pre nego što sledeći put nalepite članak malo bolje pročitate dokumenta na koja se pozivate i koja prozivate. Što se tiče samih saveta i sugestija koje dajete u članku tu se sa Vama slažem, potreban je dobar odabir i kandidata i izvodjača i dobra praksa, a ne samo na papiru. Srdačan pozdrav.