Put do pakla i dobre namere

Nakon žestoke reakcije IT zajednice na vest o subvencijama u Novom Sadu, premijerka Srbije, Ana Brnabić, i dalje smatra da nema razloga za zabrinutost i iznela je nekoliko argumenata s tim u vezi. Njena reakcija je bila veoma štura i nadamo se da ćemo brzo čuti i videti temeljniju eksplikaciju, ali imamo obavezu da se ovde ukratko pozabavimo iznetom argumentacijom i pružimo dodatne elemente za diskusiju.

Pre svega, prema navodima medija, premijerka je izjavila:

Država je dala subvencije Kontinentalu za otvaranje istraživačkog centra u Novom Sadu pošto to nije autsorsing kompanija.

Autorsing po definiciji znači prosleđivanje nekog posla van sopstvene organizacije, uz spremnost da za urađen posao platite ugovorenu cenu. Premijerka u svojoj izjavi verovatno želi da kaže da Kontinental nije klasična IT autsorsing kompanija, koja nekoj drugoj IT kompaniji plaća za razvijanje softverskog koda, te koja isporučeni predmet ugovora dalje prodaje kao sopstveni ili ugrađuje u svoj krajnji proizvod/uslugu. Dobit (i porez na istu) se sliva na lokaciji kompanije koja prodaje krajnji proizvod/uslugu.

Poslovni model Kontinentala je u suštini upravo takav autsorsing, jer će Centar za istraživanje i razvoj ove kompanije u Novom Sadu sve što razvije isporučiti matičnoj kompaniji, koja će krajnji proizvod prodavati iz Nemačke ili neke druge lokacije. Kontinental u Srbiji nije autsorsing kompanija, samo u slučaju da sva prava intelektualne svojine budu zadržana u Srbiji i ako se iz Srbije budu prodavala na svetskim tržištima. Time naša država ne dobija samo poreze i doprinose na plate zaposlenih, nego i porez na dobit – što je mnogo značajnije.

Čak i da je ovo zaista slučaj sa Kontinentalom, dolazimo do pitanja zašto se subvencije ne prilagode lokalnim kompanijama koje takođe razvijaju sopstvene proizvode/usluge za svetska tržišta? Nije li bolje da na svetskom tržištu gradimo poziciju kao provajder kvalitetnih proizvoda i usluga u novim tehnologijama, a za šta već imamo sijaset uspešnih primera, umesto da pojedinim kompanijama obezbeđujemo radnu snagu, i to tako što ćemo im pomoći da preuzmu već zaposlene u drugim kompanijama?

Pročitali smo još i to da

…će Srbija od tog centra imati veliku korist, te da će koristi biti i za startap kompanije.

Takva izjava mora da bude potkrepljena egzaktnim podacima da bismo o tome uopšte mogli diskutovati. U međuvremenu, startap kompanijama bi mnogo više odgovaralo da se konačno počne sistemski raditi na uspostavljanju ekosistema koji podržava preduzetništvo  – od pristupa početnom i odvažnom kapitalu, do uspostavljanja pravnog okvira koji će pogodovati finansiranju i razvoju biznisa.

Moramo ponoviti da je ovaj potez Vlade RS bio sasvim neočekivan. Tim pre što nikada nismo imali premijera koji je IT teme postavio tako visoko na agendu, kao što je to uradila Ana Brnabić. Na mnogim od tih tema se počelo sa radom: informatika je uvedena u osnovne škole, ima pozitivnih pomaka u digitalizaciji državne uprave, pružena je podrška neformalnom obrazovanju za IT, postoji volja da se na ostalim nivoima obrazovanja sprovedu neophodne reforme. Naš je utisak i to da nikad pre nije bilo toliko spremnosti za dijalog sa IT zajednicom. No, u ovom slučaju, IT zajednicu niko nije konsultovao.

Do sada su samo pojedinci iz naših redova, uglavnom naučnici, uspevali da postignu planetarni uspeh u svom polju rada. U najvećem broju slučajeva tako što su odlazili tamo gde su uslovi za takav uspeh bili povoljniji nego u Srbiji. Možda po prvi put u istoriji, a zahvaljujući prirodi informacionih tehnologija, kod kojih uspeh zahteva uglavnom znanje, imamo priliku da Srbiju učinimo planetarno uspešnom pričom. Greške koje sada napravimo, teško ćemo moći da ispravimo.

U tome možemo da učimo i na tuđim primerima. Vojvođanski IKT klaster je od kolega iz Balkansko-crnomorske mreže IT klastera dobio brojna pisma podrške i informacije o njihovim iskustvima.

Izdvajamo:

Imali smo sličnih problema, jer je Bugarska zanimljiva destinacija za mnoge industrijske sektore – automobilski, mehatroniku, tekstilni itd. U borbi sa BIA (Bugarska investiciona agencija) smo postigli dobre rezultate, a to je da je prihvaćen naš predlog da se ista podrška pruži i bilo kojoj bugarskoj kompaniji koja stvara radna mesta visoke vrednosti.

Peter Statev, predsednik Fondacije IKT klaster, Bugarska

.

Na žalost, slična stvar se dogodila i u Rumuniji, uključujući slučaj Kontinentala u Temišvaru. Efekat je bio takav da je apsorbovana radna snaga iz lokalnih IT kompanija. Do pre 15 godina Temišvar je bio broj jedan u Rumuniji po broju i snazi lokalnih IT kompanija. Državna podrška osnivanju Kontinentalovog centra u Novom Sadu je velika greška, jer će negativno uticati ne samo na lokalne IT kompanije, već i na lokalne inovacije. Takvi podsticaji su opravdani samo u sektorima sa velikom nezaposlenošću, što nikako nje slučaj u IT sektoru u Novom Sadu.

Brad Stelian, predsednik IT klastera Kluž, Rumunija