Vrhunac patriotizma!

Nedavno su me pitali da li znam da je u prethodnoj godini zabeležen porast broja novoosnovanih preduzeća registrovanih za delatnost izrade računarskih programa.

Povećan broj onih koji se odlučuju da registruju preduzeća u oblasti izrade računarskih programa može se protumačiti sa više aspekata. S jedne strane, ljudi koji se time bave u sivoj zoni verovatno žele iz nje da izađu i legalizuju svoj posao. S druge strane, sigurno je da među osnivačima takvih preduzeća ima i mladih ljudi koji su završili IT studije pa umesto zaposlenja žele da se okušaju kao preduzetnici, kao i onih koji sa istim motivom napuštaju svoja radna mesta u IT kompanijama da bi sa iskustvom koje imaju osnovali svoje firme.

Činjenica je da se u poslednje dve godine percepcija potencijala informacionih tehnologija znatno poboljšala u Srbiji; mnogo se više govori o ovoj oblasti i sve većem broju ljudi postaje sve jasnije o čemu se tu radi i kave su mogućnosti, pa i to može biti jedan od razloga. Treba da smo zadovoljni zbog takvog razvoja događaja – na kraju, i Vojvođanski IKT klaster je svojim delovanjem sigurno doprineo ovakvom razvoju događaja.

Verujem da Srbija danas ima priliku kakva se ne ukazuje često – priliku da razvoj svoje ekonomije gradi na znanju koje poseduje, u paru sa visokim tehnologijama koje su nam dostupne, i da postane bogata zemlja. To verovatno izgleda i zvuči preambiciozno, naročito kada pogledamo oko sebe na zaista tešku ekonomsku situaciju i probleme koji žestoko opterećuju našu ekonomiju i društvo. Međutim, ovakvo moje uverenje je zasnovano na primerima koje imamo u Srbiji u ne tako malom broju.

Često se čuje kako je poljoprivreda najvažniji resurs koji posedujemo i da mora da se radi na revitalizaciji sela. Ovo drugo je potpuna besmislica! Gde god u svetu postoji uspešna i jaka poljoprivreda, ona je visoko informatizovana i automatizovana, nema malih gazdinstava i njome se bavi mali procenat stanovništva. U tom pravcu treba razvijati i našu poljoprivredu. Šansa za individualne proizvođače je u organskoj poljoprivredi, a za sela u seoskom turizmu. Sektor informacionih tehnologija pak pruža ogromne mogućnosti, kako preduzimljivim pojedincima tako i kompanijama, da određeno znanje koje poseduju iz neke specifične delatnosti upakuju u softverski proizvod i na globalnom tržištu budu konkurentni. To je najvažniji resurs koji posedujemo i mora da se radi na revitalizaciji poverenja u mlade generacije, vere u naporan rad, učenje i usavršavanje.

Pomenuti trend porasta broja informatičkih preduzeća treba shvatiti i kao poruku da postoji spremnost ljudi iz ove branše da daju šansu ovoj vladi. Iskreno se nadam da u Srbiji, inače zemlji prokockanih šansi, ovaj put neće biti tako. Informacione tehnologije jesu najzdraviji deo naše ekonomije, ali ne treba zaboraviti ni to da se radi o poslovima koje je veoma lako preseliti u inostranstvo. Zato je bavljenje ovim tehnologijama u Srbiji apsolutni vrhunac patriotizma. Zato što namerno na teškom mestu postojite i želite nešto dobrog da vratite svojoj školi, svom gradu, ulicama na kojima ste odrasli, zajednici i – da, svojoj domovini.

Država sve ovo treba da ima u vidu i mora što pre da ukloni bilo kakvu bojazan da najavljeni proces podrške razvoju ovog sektora može da se pretvori u svoju suprotnost. Treba, dakle, pokazati kakvu budućnost želimo za Srbiju, zašto mislimo da informacione tehnologije u tome mogu značajno da pomognu, te napraviti dugoročan plan kako to uraditi.

Na kraju ostaje najlakši deo – da zasučemo rukave.